Ruža je sa svojim Ivanom obišla mnoge planine, popela se na sve naše značajnije vrhove, primila za to zlatnu značku, posebno priznanje HPS-a…
Planina joj je pružala nebrojne užitke. Nalazila je zadovoljstvo u širokim vidicima, mirisu šume i livada, slobodi koju pruža, a imala je tu sposobnost da sve to doživljava i prima u sebe. Samo je 5 godina bila članicom našeg društva, ali ostavila je trag, prijateljski osmijeh, vedrinu koju je širila oko sebe.
Kažu da je život putovanje, da smrt zapravo ne postoji, da ljudi umiru kad ih svi zaborave. Ružice, tamo gdje si ti sad, na nekom oblaku iznad Velebita, ne moraš brinuti, nećemo te zaboraviti.
„Nemoj stajati na mom grobu i plakati.
Ja nisam tamo. Ne spavam.
Ja sam tisuću vjetrova koji pušu…
Ja nisam tamo. Nisam umrla.“
M. E. Frye
Pogreb će se održati u četvrtak, 12.12. u 13:40 h na Krematoriju u Zagrebu.
HPD Sisak
