Neki od nas, natovareni teškim ruksacima teže su savladali ovih prvih 500 m.n.v., ali dolaskom do doma na Okrešlju, sve se brzo zaboravilo. Naša A ekipa nastavila je uspon na Kamniško sedlo i Branu, a slijedeći dan Tursku goru, Skutu i Turskim žlijebom natrag prema Okrešlju – nezamislivo teška odredišta za nas „livadare“.
Mi smo uživali u usponima na Savinjsko i Kamniško sedlo, a zadovoljstvo koje smo pri tom osjećali i ljepota koju smo upijali svim čulima, dijelom je zabilježena na fotkama u prilogu. Svatko od nas odredio je svoje mogućnosti, te se pridružio grupi čiji cilj je mogao ostvariti. Bilo je i onih koji su uživali u okolici doma na Okrešlju s pogledom na vrhunce koje više ne mogu dohvatiti.
Logarska dolina sve nas je ispunila mirom, a pri povratku kući autobus se napunio osmijesima i srećom. U planini povezali smo se s prirodom i sami sa sobom, zaboravili na svakodnevne probleme, opustili se i napunili baterije do nekog novog uspona.